Мали балон црвени.

да сам један мали балон црвени
да ме неко дете држи у руци
и да сам безбрижан
ушушкан у сигурност туђе снаге
да не морам да размишљам који је сутра дан
када ће плата и да ли ћу имати за храну и цигарете
да ми не падне на памет помисао да ли ћеш ме волети и сутра, прекосутра, јер хоћеш
да немам проблема са данашњим светом ту где јесам јер све функционише како треба
да не мислим на ширење космоса
и нестанак пчела са ове планете
да само мислим о својој боји и колико ћу далеко отићи у небо јер боје нису битне, а свакако је лепо летети па бар и мало па ни то није важно
да бринем о томе има ли ветра и грана, али да на крају ни на то не мислим већ да се само препустим
да кажем себи да није битно када ће ме то дете испустити, у сумрак или у свитање, подне или поноћ јер ће небо бити ведро до краја мог живота
да вас људе посматрам одозго и видим вас као мраве и насмејем се јер сте смешни и онда сам и ја смешан вама, али ви мене не видите па не можете да се насмејете
да схватим да се са те висине моје недоумице и проблеми више не виде, а и нису више ни битни.
Али нисам. Човек сам.
И немам све одговоре.
И трудим се да не пукнем.
Баш као један мали балон црвени.

На хиљаду начина

У животу се увек чека
само једна песма,
и када пронађеш
ту своју песму,
тек тада почињеш
ти да живиш.
Ти до краја
и њеног и свог,
слушаш ту
своју песму.

Но, временом приметиш
да то није иста песма,
а или можда
ти више ниси ти.
И даље је она твоја,
и даље је она иста
али је другачије чујеш
јер ти више ниси ти.

Примећујеш да у песми
има нешто налик
тихом цвркутању птице,
у далекој је позадини,
као дозив љубави.

Са њом добијаш нови смисао.
Тежиш другим, већим вредностима.
Радујеш се чешће, волиш више.

И постао си свестан
да сада умеш да волиш једну особу
и све што имаш да јој кажеш је:
„На хиљаду начина
умем да те волим.“

А она попизди јер си у нечему бољи од ње.

Бићеш срећан.

Једног дана
пашће киша
баш онаква
каква требала ти је.

Разлиће те,
разблажиће
и разнети
по целом твом граду,
попуниће сваку пукотину
и ти ћеш бити захвалан,
толико ћеш бити захвалан
да ћеш свима све опростити
и у том тренутку спасићеш себе
од великог кајања живота
и освртања преко рамена.

Постаћеш насмејан,
срце ће ти порасти
јер више неће бити
тежине у њему.
Бићеш захвалан на свему
што се десило у животу
и на свему што ће се тек десити.
Бићеш узбуђен и радоваћеш се,
одистински, и престаћеш да бринеш толико.

Нећеш више имати ноћи сећања, већ осмеха.
Не брини се, постараћеш се да све буде у реду.
Бићеш срећан.